FacebookTwitter
Subota, 19 Studeni 2016 05:40


Kada se pre nekoliko godina naglo povukla s muzičke scene, pevačici Zorani Pavić (51) javnost je “dijagnostikovala” kancer koji ona nije želela da demantuje.  Ipak, autorka emisije “Ko vam dade termin” u intimnoj ispovesti prvi put otkriva prave razloge medijske izolacije i ćutnje o svojoj bolesti.

“Distancirala sam se. Smatrala sam da to što mi se događa moram da izguram sama. Nisam želela da manipulišem svojim privatnim životom u marketinške svrhe. Zato nisam odgovarala na neistinu da imam rak”, kaže Zorana u ispovesti za magazin GLORIA.

Nekada članica grupe “Frenki”, koja je još u srednjoj školi imala svoj rok bend  “Baby blue”, ne pamti tačan datum kada je osetila prve simptome koji su nagovestili da nešto sa njom nije u redu.

“Primetila sam da se nešto sa mnom dešava. Kopnila sam. Moje telo je najednom počelo da otiče, trnula sam, noge su mi bile pune tečnosti. Nisam mogla da ustanem iz kreveta. Iako ne volim da posećujem lekare, morala sam da proverim krvnu sliku, uradim analize. Čekala sam rezultate. Sve je ukazivalo na to da je sve u redu, ali nije bilo. Jednostavno se nisam osećala dobro. Izgledala sam kao zombi. Tada sam shvatila da je moj problem uzrokovan emotivnim šokom koji sam doživela i spakovala sam ga u fioku praveći se da ne postoji. Sve što mi se u prošlosti dogodilo izazvalo je ozbiljan hormonski poremećaj koji me je prikovao za krevet. Ali, to je situacija s kojim sam morala sama da se izborim. Problem je ličan i autentičan, ali nisam želela da o njemu javno govorim do danas. Možda je moja greška što nisam rekla i sprečila insinuacije. Uprkos bolesti, radila sam, samo se nisam eksponirala u javnosti”.

DUGI DANI U ČETIRI ZIDA

Iako prepoznatljiva po svom pozitivnom duhu, pevačica priznaje da joj je period otkrivanja hormonskog poremećaja i svega onog što je usledilo kao posledica bolesti bio najteži u životu.

“Ponekad se pitam kako sam preživela. Najteže mi je bilo što sam bila u četiri zida okrenuta sebi, a poznato je koliko sam društveno biće. U najtežim danima, u želji da se oraspoložim, gledala sam snimke svojih koncerata i pitala se: Bože, da li sam ovo zaista mogla da uradim. Ipak, moj izbor je bila izolacija. Period koji sam prolazila u svakom smislu se odrazio na mene. Dešavalo mi se da duže od 20 dana ne izađem iz sobe. Paparaci su me čekali ispred kuće. Ipak, odlučila sam da ćutim jer mi lakše bilo da se sama nosim sa svojim problemom. Mislila sam da je svakog čuda tri dana dosta. Nije sramota biti bolestan, sramota je ne boriti se. I kad budem umrla, to će biti s osmehom na licu”.

zorana-kabare
Kao osoba koja ne trpi sažaljenje odlučila je da se jedno vreme potpuno izoluje.

“Moja odluka je bila da se distanciram. U prvo vreme je sve bilo kako treba, a onda su se pojavili tekstovi kako imam kancer. Pozvao me je novinar s pitanjem da li umirem. U šali sam rekla: Još ne, ali pozvaću vas kad budem umrla. Kako bih se zaštitila, u veoma teškom stanju sam pristala da se pojavim u jednoj TV emisiji zabavnog karaktera. Okrenula sam Zvonka Markovića i zamolila ga da mi napravi kreaciju samo da se pojavim u toj emisiji. Došla sam i poslednjim atomima snage se pravila kao da je sve u redu, mada ništa nije bilo. Osećala sam se loše, nisam dobro izgledala, ali sam morala da presečem to ludilo kako me ne bi živu sahranjivali”.  

Da jedno zlo nikada ne ide samo, shvatila je kada se u jeku zdravstvenih nevolja suočila s izdajom partnera.

“Dva puta sam beskrajno volela i bila voljena. Svesno sam ulazila u priče koje sam znala da koštaju, ali nisam hajala jer sve lepo ima cenu. Ponovo da se rodim, ja bih volela iste muškarce. A sve ću tuge poneti sa sobom. Ali postoje i drugi problemi. Nemam platu, imam status slobodnog umetnika, a nisam bila u stanju da radim. Moj posao podrazumeva pojavljivanje u javnosti, a nisam mogla pred ljude u takvom stanju”.


ČIŠĆENJE LISTE PRIJATELJA

Težak period prepoznala je, kako kaže, kao trenutak da “očisti” listu prijatelja.

“Dešavalo se da sednem i napišem scenario ko će me izneveriti i to se i obistinilo. S druge strane, bilo je i onih koji su mi mnogo pomogli. Jedan od takvih je moj brat Dragan Bjelogrlić, kome sam do neba zahvalna i nikad neću zaboraviti sve što je za mene uradio”.

sa-bjelom-i-mandom
Iako nije klasična vernica, ističe da je zahvaljujući molitvama i razgovoru s duhovnikom povratila mentalnu snagu i ojačala volju.

“Verujem da se sveci smeju dok im se molim. Svima preporučujem da zavire u sebe uz pomoć molitve. Crkva ne nudi gotova rešenja, ali nam pomaže da obnovimo energiju koju smo potrošili na ružne stvari. Nisam žena koja je sklona depresiji, naprotiv, sve uvek posmatram s optimizmom trudeći se da se šalim na svoj račun. Jednom prilikom sam pitala dragog duhovnika zašto imam utisak da ljude loših karaktera prati veća sreća, a on mi je odgovorio: Dobar i kvalitetan čovek dobija teže zadatke i to ga brusi”.

Zdravstveni problem je nije oborio na kolena. Posle prvih udaraca brzo se pribrala i posvetila radu uverena da će tako pomoći svom organizmu da ozdravi.

“Sama sam izmišljala projekte. Jedan od njih je i TV emisija Ko vam dade termin. Napravila sam satiričnu formu po ugledu na Monti Pajton i za nju dobila nagradu u Trebinju. Kasnije sam kreirala pozorišni komad, komediju Ko vama dade predstavu. Pronašla sam kanal da se kreativno izrazim i zaradim novac, a da ne moram javno da se eksponiram. Još nisam skroz ozdravila i zato se još neko vreme neću pojavljivati javno. Bog mi je neke stvari uskratio, možda s razlogom, ali sam duh i energiju povratila. Sve što sam prolazila i još uvek prolazim doživljavam kao svoje brušenje i put da budem bolja nego što jesam, jer me je nevolja učinila boljom osobom, a ne lošijom”, zaključila je Zorana priču za magazin GLORIA.

zorana-pavic-foto-jelena-jovanov2u-manastiru-ravanicazorana-pavic-foto-jelena-jovanov


Izvor: nostalgija.com

ISPOVEST Zorana Pavić posle nekoliko godina ćutanja govori s kakvim zdravstvenim problemima se suočava: Još nisam umrla, javiću kad se to desi

Login

Koristimo kolačiće (cookies) kako bi poboljšali funkcionalnost stranice Više...